Када закорачимо на динамичан бицикл и започнемо јахање, тело одмах започиње "мотором потрошње шећера у крви". Мишићи доњих удова и даље се уговарају током акције педалирања, присиљавајући глукозу у крви да се брзо разграђује кроз гликолитички пут до снабдевања енергије за вежбу. На пример, за особу која тежи 70кг, један 30- минутна вожња може да смањи ниво глукозе у крви, посебно када би се бициклизам {{3} сати након оброка, што може ефикасно инхибирати стрмим пораст врхова глукозе у крви, као да поставља "стабилизујући вентил" у крви. Ова непосредна потрошња енергије није краткотрајни ефекат, дуготрајни редовни вожњу у затвореном бицикл за вежбу у затвореном простору са екраном, може покренути дубоке метаболичке промене тела - 3-5 пута недељно више од 8 недеља јахања, може да учини да се тело -30% осете, може покренути осетљивост на сензибилитет у телу -30% да натера да се тело {{{9}% осете, може да покрене дубоке метаболичке промене тела у телу. То значи да је ћелијски унос глукозе значајно побољшан, а број Глута -4 Глукозних транспортерских протеина на површини мишићних ћелија у могућности да ефикасније обрађује шећер чак и у мировању, на тај начин побољшавајући узрок проблема "отпора за инзулинску употребу, а који је кључни циљ за пре-дијабетере.
Током продуженог бициклизма ниског до умереног интензитета, тело приоритет је коришћењу масти као извора енергије, процесом који не само да не само да не само да не само да се обликује задњица и ноге, већ и смањује потребу јетром да се јетра синтетише нова глукоза кроз глуконегену глуконезу. Истраживачки подаци показују да људи који возе бицикл са екраном више од 150 минута недељно имају просечно 4,5% мање висцералног масти, што је важан окидач за отпорност на инзулин. Овај механизам троструке регулације из "потрошње шећера" на "масни метаболизам" на "Побољшање осетљивости на инсулин" чини бициклистичку кућну машину прави алат за оптимизацију метаболизма. Прави алат за оптимизацију метаболизма.